Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

411

» Од Котара сердар за мејдана,

„Са њим Мујо мејдан дијелиће,“ — 145 „Ко је оно, од Орашца Тале.

„На зекану коњу од мејдана,

„Бојно кошље под облаке тура,

„У бијеле дочекује руке“

А вели му од Орашца Тале: 150 »Оно ти је Гавран-арамбаша,

»Онакога у све Сење нема,

„Са њим Осман мејдан дијелиће.“

То рекоше, Сењани стигоше,

Равапеше бијела чадора, 155 Па сједоше те се одморише,

И ладне се воде напојише.

Ал'. не сједи Иван капетану,

Но на бакву истјера дорина,

Рама зове на мејдан јуначки. 160 Рамо узе својега кулаша,

На Ивина коња нагоњаше.

А да ти је тада погледати,

Како Иван обпграје Рама,

Одиста га погубити ћаше, 165 Ама Мујо иза гласа виче:

„Удри, Рамо, отпале ти руке!

„А што си се уфатио, Рамо,

„Да је Мујо ђе је сада Рамо,

»Давно би му погубио главу.“ 170 Кад то зачу Ковачина Рамо,

Док му сабља из сагрије сину,

На Ивану полетјела глава,

Уграби му главу и дорина.

А да видиш Цмиљанић-Илије, 175