Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

416 » О Турчине, за живота мога;

„Већ ми пошљи бабова дорина, „На дорату булу бјелогрлу,

»0 умкашу сабљу Цмиљанића,

„Што на сабљи два камена. драга,

„Вреди сабља два царева града.“ Кад Турчину ситна књига дође, Те виђео шта му ситна пише, Онда Турчин мисли премишљао, Па сакупи аге од Мостара, Пред свима је књигу проучио. Тада аге ријеч бесједише: „Турска вјера поднијет' не може, „Да пошаљеш булу бјелогрлу, »И дората коња од мејдана, „Па и сабљу стара Цмиљанића, „Него Влау ситну књигу пиши, „Пека иде у поље Зечево,

„Ми ћемо ти поћи у индата.“ Онда Турчин ситну вњигу пише, И шаље је Цмиљанић-сердару : „Бре ти Влау, силан Цмиљанићу, „ја сам твога сагубио баба, „Да и тебе мислим погубити.

„ ајде, Влаше, на поље Зечево, „И поведи дилбер Анђелију,

„ја ћу водит булу бјелогрлу, „А ти Влаа колико ти драго.“ Кад Илији ситна књига дође,

Виђе сердар што му ситна пише,

У Котаре абер учинио. Кад сердари абер разумјеше,

45

50

сл сл

60

с» ст