Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

И А на главу калпак и челенка, Све му пала пера низ рамена, Кад с' окрене Цмиљанић сердару, Стоји звека тракиперја златна. Гледају га два млада сердара, 15 Па сердари бесједе Илији: „Ти си, побро, млого пресилпо, » А добар си јунак за мејдана, „ АЛ је теби зазор и срамота, „Зар не знадеш, не кажу ти људи 20 „У Мостару Челеби-пазару „У Турчина мостарска диздара, „То је глава од свега Мостара, »Он је твога погубио баба, „ Свога баба Цмиљанић-сердара, 25) ујаше твога бабова дорина, „јаше коња за живота твога, » А носи ти сабљу бабајкову. » О сердаре, и нама срамота. Већ ако си јунак за мејдана, 30 удови Туре на мејдан јуначки.“ А кад зачу Цмиљанић сердаре, Скочи сердар, отиде низ кулу, Дође својој од камена кули, Па довати дивит и артију, 35 Ситну књигу по кољену пише, А у књизи овако бесједи: »О Турчине, мостарски диздаре, уја сам чуо у наше Котаре, »Да си мога погубио баба, 4() „Па ми јашеш бабова дорина, == 5 А носиш ми сабљу бабајкову,