Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

114

Ками мајци да би утекао! Дотле сердар пушку напунио, Па га пушком џевердара гађа, На плећи му ћурак оштетио, А на прси токе проломио, Тале паде, а сердар допаде, Па му пасју посијече главу. Док Илија мало задоцнио, Дотле Гавран логуби Османа. Од Турака нико не утече,

Ни да каже како им је било. А да видиш Цмиљанић-Илије И сокола Гавран-арамбаше, Укопалпе сењска капетана,

И сокола Вука Мандушића,

А гробље им дивно наредише, И главама Турским накитише.

61. Цмиљанић Илија и Мостарски диздар.

Је ко пију три српска сердара У Котару мјесту питомоме

На бијелу Мандушића кулу, Једно сердар Јанковић Стојане, А. друго је Вуче Мандушићу, Треће бјеше Цмиљанић Илија. Кад с' сердари вина напојише, О свачему јеглен заметнуше. На Илији одијело дивно,

На пљећа му коласта аздија,

> со (еј

10