Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

418

мм

М та сила у поље панула, Разапеше бијеле чадоре,

Па сједоше ладно пити вино. Мало стало дуго не стајало, Док се трећи барјак помолио, Црвен барјак од црвене свиле, На барјаку три крста од злата. Ко бијашле и барјак ношаше% Силан јунак Цмиљанић Илија, А Илија сердар од Котара,

да њим иде три стотин јунака, Све коњика љута оклопника,

И та сила у поље панула, Разапеше бијеле чадоре.

А да видиш силна Цмиљанића, Барјак даде добру барјактару, А отиште витку бедевију,

Која бјеше родила дорина,

Па Турчина на мејдан зазива. А диздар му вако одговара:

» Ојед", Илија, не сјело ти,

уако ћемо затурити кавгу,

„Зар не видиш моју силну војску, „Неће утећ' ниједан сердару, „Ни одвести друга ниједнога „Баш у ваше проклете Котаре.“ За то сердар ништа не слушаше, Већ на бакту гони бедевију.

А Турчина изједе срамота,

Па готова посједе дорина,

На мејдан га гони до сердара. Онда виче Цмиљанић Илија:

110

115

120

125

130