Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

44 » 0 Турчине, диздар од Мостара, „У дри прије да ти жао није.“ Онда Турчин заведе дорина, А Илија стаде на биљегу. Тада Турчин пусти копља бојно. Под Илијом витка бедевија, Која бјеше родила дорина, Што га јаше диздар од Мостара, Паде витка на кољена прва, Преко њега копље прелећело, И у земљу црну ударило, Сломило се на три половине. Тад Илија води бедевију, А Турчин му стаде на биљегу. Пушти копље Цмиљанић Илија, Под Турчином дорат од мејдана, Паде доро по земљици црној, Високо га копље претурило, "Сломпло се као бело јајце. Мејданџије сабље повадише, 'Те се нагло сабљам' ударише, Стоји писка наглије сабаља, Вараше се и удараше се. А да видиш мостарска диздара, Ману сабљом и десницом руком, Па удари Цмиљанић-сердара По врх главе по чекрк-челенци, Прес'јече му чекркли челенку, Мало рани главу на јунаку, дали крвца низ јуначко лице, А просу му по земљици перје. То гледају двије силне војске,

ко = | Ж

140

150

170