Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

уја ћу за те ићи на мегдана, „Па шта Бог да и срећа донесе,“ Па на слугу срклет учинио: „Олуго моја, опреми ми вранца,“ Оде Лазар на горње чардаке,

Те се свлачи па се преоблачи: Нај најпријед памукли кошуљу, По кошуљи љуте панцијере,

А врх тога свилу и кадиву,

Па припаса сабљу шамлијанку, Па он сиде на мермер-авлију,

Па готова посједе вранчића,

Па овако Лазар проговара:

» С Богом остај, мој брате Илија! „И мој побро, од Будима краље!

» С Богом побро, од Мисира Мато'“

Па он оде друмом зеленијем.

А гледа га од Будима, краље, Па овако краље беседио:

уЛуде ти су све три наше главе! „Бе самога спремисмо Лазара, Хоће Турчин погубит' Лазара.“ А бесједи од Мисира Мало:

„Бе не бој се, од Будима краљу! „ја ћу сада ићи за Лазаром.“ Па повика своју вјерну слугу: „Слуго моја, опреми гаврана.“ Докле слуга опреми гаврана, Опреми се од Мисира Мато,

А припаса сабљу приморкињу, Па он сиде на мермер-авлију,

Па готова посједе гаврана,

25.

35:

Ји

от