Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

428 Још овако ријеч бесјеђаше: „С Богом остај, побратиме краљу! „И мој побро, Сужњевић-Илија !< Па он оде пољем зеленијем Докле стиже Сужљњевић-Лазара, Па Лазару ријеч бесјеђаше: „Стан' полако, Сужњевић-Лазаре ! „Да заједно, брате, погинемо. “ Причека га Сужњевић Лазаре, Па одоше друмом зеленијем Дак сидоше граду Чекмеџину По акшаму у двоје јације А под кулу сплна Асан-аге. Туна коње добре разјахаше, Равапеше бијела чадора, А побише копља у рудину, А за копља добре коње вежу. А да видиш од Мисира Мату! Он потеже сабљу приморкињу, Па по пољу траве намануо, Те коњима Мато положио; Па сједоше ладно пити вино. Ту их тавна ноћца оставила, А бијели данак приватио. Кад у јутру јутро освануло, Уранила бегова кадуна А да клања и абдес узима, Кад погледа пољем зеленијем Док угледа бијела чадора, Под чадором два добра јунака, Пред чадором до два коња врана, Па дохвати злаћена дурбина,