Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

20 Е „Те их на дно у тамницу баци, „Мени се је младој досадило, „Ове перући крваве хаљине.“ То Турчину мило не бијаше, Удари је по образу руком, 195 Два јој здрава саломио зуба. Из авлије ишћера кобилу, До чадора Турчин долазио, Па Лазару Божју помоћ викну, А Лазар му боље одговара: 130 „Божиј да си, силан Асан-ага ! „Ђел, Асане, да пијемо вино.“ А Турчин му ријеч проговара: „Нисам дошо да пијемо вино, „Већ, Лазаре, на мегдан јуначки |< 135 А Лазар му тако бесјеђаше: „Бел, Асане, да се напијемо, „Ласно ћемо један погинути, „Остаће му мајка кукавица, „ А остати љуба удовица.“ 140 За то Турчин ни хабера нема, Већ поте-ке копље убојито, Па на копље чадор доватио, Чадор сману у зелену траву. А бесједи од Мисира Мато! [45 „Вала била! куће вође нема, „Бога мш је ни кућити неђу !< Па поскочи на ноге лагане, А готова посједе гаврана, На Турчина нађера гаврана. 150 Куда Мато удара Турчина, Све онуда жива ватра скаче,