Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

а, Саврх главе до зелене траве; Куда Турчин удараше Мата, Просијеца свилу и кадиву, А за свилом црна крвца пишти; Удрише се и два и три пута, Докле Мату ране додијаше. А кад виђе Сужњевић Лазаре Ђе му хоће Мато погинути, Он готова посједе вранчића, На Турчина наћера вранчића: „Отан', Турчине, да се огледамо !“ Куда Турчин удара Лазара, Све онуда жива ватра сипа Саврх главе до зелене траве; Куда Лазар удара Турчина, Просијеца свилу и кадиву, А за свилом прна крвца пршти, Удрише се и два и три пута, Док Турчину ране додијаше, Плећи даде, а бјежати стаде, А ћера га Сужњевић Лазаре До његове од камена куле. Турчин своју довикује каду: »О кадуна, отвори ми врата, „"Бутијех сам рана допануо.“ За то була ни хабера нема. Опћера га Сужњевић Лазаре Око куле пи два и три пута, Док га једном Лазар достигнуо На авлији на тврдој капији, Те га сабљом мало доватио, И Турчину главу одсијече,

160;

165:

170

175

190