Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

| _ = И још сабља мало приватила, И кобили главу одсијече, По вратима сабља ударила, Који знаде и сад се познаје. Стрка када па отвори врата, А уљезе СОужњевић Лазаре, Па кадуни ријеч проговара. „Бе је, кадо, Асаново благо 2“ А када му отвори ризницу, Из ризнице покупио благо, Па готова посједе вранчића, Уве каду за бијелу руку, Па је за се на вранчића баци, Па он оде у поље зелено, Те довивље побратима Мата: „јесу ли ти ране досадиле #“ А Мато му ријеч проговара: „још нијесу, побратиме Лазо! Добријех се дохватише коња, Џа одоше у Будима града.

63.

Сестра Иван-капетана.

Безак везло тридест ђевојака У сред Сења града бијелога,

А на кули Иван-капетана, Међу њима Анђа Иванова, Мила сестра Иван-капетана,

До ње сједи Јелица ђевојка, То је сестра Гавран-барјактара,

185

190

195

200.