Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

431

ин

Уве књигу блиједо Латинче, 105 „Дању иде лугом веленијем,

Ноћу иде друмом широкијем,

Докле дође у Пролом планину.

Добро Раде намјестио страже,

Намјестио на четири стране, 110 Уватише“ блиједо Латинче,

Књигу траже, наћи не могају.

Удари га Сењанине Раде,

Капа паде, књига испанула.

Узе књигу Сењанине Раде, 115 Виђе Раде што му књига каже,

Добро Раде утврђује страже.

Докле дању било око подне,

Једна стража Раду дотрчала

И каза му Нукић-барјактара. 120 Онда Раде сакупи Сењане,

Па засједе у богаве тврде,

"Сењанима Раде бесједио:

„Браћо моја, тридесет Сењана,

„Немој који пушку изметути, 1 „Док не пукне моја од образа.“

У та доба Нукић барјактаре

На зекану ка на горску вилу.

Колико је Турчин осилио,

На зекану ноге прекрстио, 130 У руке му седевли тамбура,

Танко куца, љешше попијева,

Припијева Рада Сењанина:

„Бре Кауре, Раде Сењанине,

»Да те оће срећа. изнијети, 135 »Каурине, у Пролом планину,

~> сл