Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

432

а

„Да ти вежем руке наопако,

„А објесим коњу о умкашу,

„Би волио но царево благо.“

А то Раде и слуша и гледа, 1А(ј Па зарати пушку џевердара,

И погоди Нукић-барјактара,

Посред прси и златајли тока,

Ома пуче тридест џевердара,

И погоди Нукић-барјактара, 145. Сломише му токе и оружје.

Ал' Турчину добра срећа, била,

Олово га зафатити неће.

А да видиш Нукић-барјактара,

Трже сабљу, наћера зекана, 150 У метериз чети ускочио,

Ђе гођ кога Нукић достизаше,

На двије га поле растављаше,

Неколпко погуби Сењана,

Виђе Рада за јелу зелену, | 15 Па на Рада коња нагоњаше,

Да му русу одсијече главу.

А Раде се вије око јеле с обадвије стране, Турчин јели исијече гране, _

Одиста га погубити лаше. 160 Кад се Раде виђе на невољи,

Тури јунак пушку џевердара,

Под Турчином коња уфатио,

Другом руком за прси Нукића,

С њиме удри под коња зекана, 165 Па му веже руке наопако,

А свеза га за коња зекана,

И сакупи од Сења Сењане,

сл

~ љ