Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

433

Па одоше Сењу бијеломе,

Одведоше Нукић-барјактара. 170 Кад се Сењу примакоше близу, Ал Анђуша коло уфатила, У зелену Иванову баштчу. Кад сагледа Нукић-барјактара 175

Свезаније руку наопако, Ђе га вуче зекан од мејдана, Онда Анђа коло окренула, Окренула коло наопако.

Мир и здравље од Бога весеље.

64.

Опет то исто.

аб ла Богу чуда великога !

Откако је свијет постануо,

Није такви цвијет процаптио,

Што је сека Иван-капетана,

По пмену Ружица ђевојка. 5 На њу су се прохци подигнули,

Њу ми просе са свакије страна:

До два краља и два капетана,

И четири с мора генерала,

А девети Моранине Лимо, 10 А никога не узе ђевојка.

Кад то зачу Моранине Лимо,

Књигу пише; књигоношу нађе,

По имену -Моранина Вука,

Па га посла Иву на дворове: 16 8) „Дођи, Вуко, п књигу понеси,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УТ 28