Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

434

„На руке је пода' капетану, „Жоће ли ми Ружу поклонити 7“ Пође Вуче, и књигу понесе. Хитро Сењу бијеломе дође

На дворове Иван-капетана,

Те му књигу на кољено бачи. Кад је Иван књигу погледао, Он Ружицу дозива ђевојку,

Па је сестри ријеч говорио: „Виђи вњигу, моја мила секо, „Тебе проси Моранине Лимо, „Хол' га узет, моја мила секо '“ А сестра му тадер бесједила : »О Иване брате, да ти кажем, „Што ме просе прохци свакојакви, уја од тије нећу ниједнога.“

А Иван је сестри говорио:

„А Ружица, моја мила, секо, „Што те питам, право да МИ кажеш, „А дајем ти Божу вјеру тврду „Да ти ништа учињети нећу. „Кажи право, тако била здраво, „Којега си увела Турчина '“

А Ружица ријеч говорила:

»О Иване, луда ли те нађох! „Ево, Иво, три године данах „Узела сам од Стубице Хуса. „Постила сам све три рамазана, „Постила хи() у твоје дворове. „И брзо сам свадбу углавила »У неђељу која прва греде

„И да дође од Стубице Хусо,

[15 с