Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„Да доведе сватах три стотине „У Шарију зелену планину.“ Па скочила од земље на ноге. Кад Ружица сиђе под стубице, А ту срете књигоношу Вука, Поведе га у своју одају, Напоји га вином и ракијом,

И даде му стотину дукатах, Па му ситну књигу направила, Те је даде Моранину Вуку: „Пођи, Вуче, п књигу понеси, „Понеси ју у Кладушу доњу „А на име Хрњавини Мују. „Поздрави се Мују од Ружице, „Нека зове од Стубице Хуса, „Ако биде свате окупио, „Нека еједи на своје дворове; „Ако л' биде повео сватове, „Трчи кули баба-Метовића,

„Те истури двије кубурлије,

„Нек се купи сва листом Крајина,

„Потежите Хусу у индату.

„А дајем ти Божу вјеру тврду, „И ако ће Хусо погинути, „Нећу узет Влаха ниједнога, „Но ћу узет Халила његова.“ Ондоле се Вуче подигнуо, Угледа га Иван капетане,

Ђе ижљезе Ружи из одаје. Иван вика Гавран-барјактара: „Брже ходи на моје дворове !“

Скочи Гавран, на дворове дође.

28"