Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

586.

Иван му се тврдо пожалио: „А ва Бога, Гавран-барјактаре, „Чули ли нашу бруку и грдило, „Ка' се ова куја потурчила, „И увела од Стубице Хуса.

„У неђељу свадбу углавила, уХоће Хусо сватовима доћи,

„ И довести триста Удбињана „Баш у Шару зелену планину. „јес' ли јунак ка те љуђи кажу, уДа окупиш стотину Сењана, „Поведи их |) у Шару планину, „Да запанеш од Стубице Хусу, „Не би ли га добро оженио,

„ Ал' срамоту нашу одузео.“ Скочи Гавран, покупи Сењане, Поведе их |) у Шару планину, И западе од Стубице Хусу. Брво Вуко у Удбину дође

На дворове Хрњавине Муја, Те му књигу даде на кољено. Када виђе, шта му књига каже, Хитро Турчин на ноге скочио, И дозива Халила својега. Брже, Халил в Мују долазио, Мујо му је ријеч говорио:

уха Алиле, родила те мајка, „Хитро узми коња п оружје „Те се јави од Стубице Хусу; „Ако буде повео сватове,

„Ти изметни двије кубурлије,

95

100

105

'10

1) Свуда било хи као у ст. #5 па поправљао сам писац на их.