Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„Редом викни Турке Крајичнике, „Да трчимо Хусу у индату.“ Скочи момче, ријеч не учиње, Брво Хусу до дворова пође, Зове Халил од Стубице Хуса. Хусова се озивала мајка: „Није дома Хусејина мога, „Но ј отиша, повео сватове „За Ружицу Иванову секу.“ Халил се је натраг повратио, И истури двије кубурлије.

То зачуше Турци Крајичници, Свако трчи Хусу у индату,

А најпрви дијете Халиле,

Не могу га Турци ни гледати, А некмоли с њиме путовати. Халил у дно од Шарије дође, Ту находи крвцу од јунаках, По њој лежи стотина лубинах. Скочи Туре на зелену траву, Он преврће т јела од јунаках, Све тражећи од од Стубице Хуса, Али Хуса наћи не могаше. Халил пође мало понапријед, ПИ ту нађе крвцу до кољена, И ту двјеста находи лубинах. Проз њи тражи од Стубице Хуса, Ал' га нигђе наћи не могаше. Ту рањено Туре проговара: „Не тражи га, дијете Халиле, „Није Хусо код нас погинуо. „Млого боље да је погинуо,

115

120

125

130

135

110