Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

038. „Но како се јутрос оженио: „Утати га Гавран барјактаре „Без никакве ране на јунака, „Поведе га насред Сења жива.“ Отоле се Халил повратио, Сјетно срете Турке Крајичнике, Па им сјетну ријеч бесједио: „Хајте, Турци, грдни на трагове, »длога гласа, црнога образа, »Худбиња се јутрос ископала, „А ја Турци, дома ходит' нећу, „Но ћу ходит Сењу бијелому „На злосретну Иванову кулу, „Не би л' ками избавио Хуса.“ Тадер рече Хрњавина Мујо: » ~ да л није у дружину друга »Да отиде с Алилом мојијем #“ Скочи Туре Ахметовић Иброг И кренуше оба уз планину. Но је Мујо ђеци говорио: „Полакоте, моја ђецо луда,

»„Ш то ви речем, да ме послушате.

„Не идите Сењу бијелому,

„Но ви пођтте у граду Златару, » И силнога Петра од Златара, „Је купите златарске хаљине, „А“ на главе крсте и капице,

„ Гадер хајте Иву на дворове, „Ту лажите, како умијете.“ Ондоле се ђеца подигнула,

И дођоше у граду Златару, Све купише, што им рече Мујо,

160

170