Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Брво поше Иву на дворове.

Дивно Иво ђецу дочекао,

Доста даје вино и ракије,

Па се Иво с њима разговара:

„Отколен сте, ђецо, допанула 9“ 180 Халил му је ријеч говорио:

„Ми смо, Иво, двије тевабије,

„ Тевабије Петра од Златара.

„Писмо вино тридест тевабија,

» У вино се пјани завадисмо, 185 „И убисмо двије тевабије,

„Побјегосмо од града до града, „Догнасмо се до госпоства твога.“

Мило Иву на свијету било,

Па им вољу и разговор даје. 190 Но несрећа донесе ђавола

Проклетога. Гавран-барјактара.

Гавран виђе двоје ђеце лудо,

Па Ивану ријеч говорио:

„Фала Богу, Фала великому! 195 „Кад иђасмо четом у Удбину,

„Наклоних се на Мујову кулу,

„Ту ја виђех дијете Халила,

„Сад га ево у бијелу Сењу.“

Зачу ријеч Иво капетане, 200 Па скочише, Турке пофаташе,

Бачише их у ледну тамницу,

Ту нађоше од Стубице Хуса,

Сједи Хусо ноге прекрстио,

Ка их за јад прекрстити неће, 2005 Сломњене му и ноге и руке,

Ту стојали за неђељу данах.