Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

а 0 Препаде се Гавран барјактару, Е их хоће Ружа избавити, Па изводи Турке из тавнице, Спућене их на коње турио Па их зајми мало низ планину, Поломи им и ноге и руке, И очи им прне извадио, Па је њима ријеч, говорио: „Хајте, Турци, на ваше дворове, „Поздравите пријатеља Муја, „Добро сам му оженио Хуса, „Оженио Хуса и Халила.“ Натраг се је Гавран поврнуо, Па Ивану ријеч говорио: „Ходи, Иване, Ружу да удамо.“ Рече Иво Гавран-барјактару: „Удаји је ал како ти драго.“ Стан' да видиш Гавран-барјактара, Он уфати Ружицу ђевојку, Обуче танахну кошуљу, Намаза је прахом и катраном, Па је зажди су четири стране, На огањ је живи изгорела. А нека ју, да ју Бог убије!

65. Сбењанин Иво и Ограшић сердар. ино пију тридесет Турака

У Удбину у турску крајину У меани оне брђанина.

210

215

> > су

230