Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

441

Кад се ладна напојише вина, А од вина ћеиф заватише, Тадер рече неки од Турака: „Фала Богу, браћо и дружино, дна ли који од нас право ава, „Колико је до Сења бијела 2“ Неки вика три-четири данка, Неки вели нема но два дана. Ал' говори Ограшић сердаре: „ Удбињани, моја браћо драга, „Ја вам знадем по истини казал" „Колико је до Сења бијела: „Лошу коњу и лошу јунаку, „Њему има и три б'јела ланка; „Као мене Ограшић сердару, „Мене данак тамо п овамо. уја сам био у Ивову двору, „И Ивову секу обљубио,

„И данас ћу, рече, ако Бог да.“ Ријеч рече, на ноге скочио, Па окрочи суру бедевију, Отлен пође зеленом планином, Док у Сењу граду долазио. Када дође у Сењу бијелу, Одјахао пред дворове Иву, Бије Турчин алком о вратима, Ал' бесједи из двора ђевојка: „Ко то бије алком у вратима, »У главу му данас ударило! „Како ће му данас ударити, „Ако чује Иво капетане.“ Када зачу Ограшић сердаре,

(55) сл