Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Џак је њојзи ријеч бесједио: „Анђелина, моја мила селе, „Када дође ноћи од вечере » Ју закољи педесет овнова „Па сакупи педесет Сењана.

» Од кад су ми дали капетанство „Нијесам им части учинио.

„ Чесовом те бруком називао.“ Ал' га листо братац послушао, Те он закла педесет овнова,

И сакупи педесет Сењана,

Међ' њи бјеше Латинине Лазо. Када бјеше у највеће пиће,

Тад бесједе неки од Сењана: „Фала Богу, моја браћо драга! дна ли који овђе нама казал' „За курвића Ограшић-сердара, „Кажу да је јунак настануо,

„И да брани удбпњеку крајину. „Неко вели да је остарао, „Неки вели није ни настао,

2

„Џеки вели да је погинуо,

„Јер свакога на мегдан сазива.“ Рече Лазо тада Латинине:

» О Богу ви, моја браћо драга, „Видите ли сироту ђевојку,

„је нам лучем св'јетли вечерати, » Оно ти је Ограшић-сердаре.“ Мучи сердар, не рече ријечи. То зачула селе Иванова, Троструке је сузе ударише,

Пак мијеша вино п ракију,

100

105

110

115

120

130