Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

456

Па кад виђе да је погинуо, Баци балчак у зелену траву, Те Алију за прси увати. Носао се тамо и овамо, Нити може оборит' Илију, Нит' се даде Але оборити. Јунацима мука додијала,

Па Алија говори ђевојци:

» О Анђушо, Цмиљанића сејо, „Помози ми погубит' Илију“ А Илија сестри проговара: »О Анђушо, удрила те гуја, „А из ведра опалила муња,

„Ал: не видиш, шњима не виђела !

„Погуби ме Ограшић Алија,“ Тад се Анђа јаду дошјетила, И виђела да је преварена,

Па се саже у зелену траву, Те од сабље комад налазила, На Турчина јуриш учинила. Да каквог је срца јуначкога! Рекао би да је мушка глава, Па Алију по врату удрила, Клону глава на прси Турчину, Те и другом сабљом ударила, Паде глава на земљи у траву. Па ђевојка на кољена клече, Љуби брату ноге и кољена. Добра цура, соја госпоцкога, Све Илији по истини каже, Каконо је Турчин преварио:

Моли брата за брацко проштење.

280

385

290

> (ој (62) (

300

310