Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

А на кули позлатио врата,

Око куле мермерли авлију. Силно Иво потрошио благо.

Кад је таку кулу начинио, Сеприо па је бесједио:

»Оћу писал' књиге на све стране, »Оћу звати биране кумове, »Побратиме, вресне пријатеље, уШенлучићу за неђељу дана, „Нек се шенлук чује по Крајини.“ Мисли Иво нико га не чује, Зачула га остарала мајка,

Па Ивану сину бесједила:

»0 Иване, твоје мајке рано, „Што ћеш купит' толике јунаке 2 „Ко ће људма љеба нам'јесити, Ко ли чинит' дову и поштење, „Ко л' нанијет' пиво и јестиво 7 уНего, Иво, мајчине ти ране, »Ти испроси за себе ђевојку. „Колико је земље на све стране

»Бутум српске, турске и латинске,

„ Бе запросиш, одрећи ти неће. Кад набавиш за себе љубовцу, „Старој мајци милу измјеницу, »„Шенлук чини, аирли ти било!“ Иво мајци вако одговара:

»Милом сам се Богу зарекао

уДа се јунак оженити нећу

Ни ђевојком, нити удовицом, »Него женом иза жива мужа, »уМилом Фатом Беглер-бега љубом.