Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„Ево има три године дана

„Да сам на њу ашик учинио,

уја је љубим, она мене љуби, »Свеђ ја одим, и чету проводам, „Не бих ли је како уграбио. „Ал' Беглер-бег, јуначко кољено, „Дочуо је наше договоре, „Затвара је под девет кључева, „Око куле ударио страже,

„Те чувају п ноћу и дању,

„Па ми не би до сада суђено. „Чекаћу је јошт годину дана,

»С њом се, мајко, мислим оженити, Али с њоме, али земљом црном.“ Мајка Ива сина одвраћаше: „Прођ' се, сине, врага и ђавола, „Прођ' се врага и турскога трага. „Што те оће удата ТГуркиња, „Кад ти може бити да пробираш „Српске ћери од соја бољега, »Ову ођу, а ову не оћу.“

Ријечи су одилице пусте,

Оде ријеч од уста до уста,

То зачуо беже Беглер-беже, Трипут боље притврдио куле,

На ћошкове табље ударио,

На табљама све честе мазгале, А прибави још тридест Турака Да чувају љубу и дворове,

Јер га бјеше књига допанула

Од пунице Диздар-агинице,

Да јој беже дође у сватове,

то

715