Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

460

Жеени сина Челебију Муја,

Па се крену беже у пунице.

Тек што беже пољем измакнуо,

Кличе вила с Гусине планине, 80 Те кликује Сењу на Крајину,

Зове вила Сењанина Ива:

„Бе си, Иво! ђе си, побратиме 2

„Камо вјера, да би те убила!

„е ли твоја клетва и јунаштво, 85 »Да се нећеш никад оженити

„Ни ђевојком, нити удовицом,

„Но кадуном Беглер-бега љубом 2

„Ено беже оде у пунице,

»Оста када у дворове сама, 90 „Него сада или већ икада,

„Сама ћу ти доћи у сватове;

„Ако тебе до невоље буде

„Прискочићу тебе у невољи.“

Кад је Иво саслушао виле, 95 Он истрча мермерли авлији,

А изнесе свилена барјака,

Пред авлијом удри у ледину,

Па избаци двије пушке мале,

Абер даде Сењу на Крајине, 100 Скупи му се тридесет Сењана.

Под коњима и пооружани,

Изведе их на чудесну кулу,

Изнесе им пива и јестива.

Кад се Срби понапили пивом, 105 Њима Иво све по реду каже,

Јошт да вели Сењанине Иво:

„Браћо моја, тридесет Сењана !