Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„Потецимо ако Бога знате,

„Не бисмо ли каду уграбили. 110 „Ако нама Бог и срећа даде,

„Те ми Фату данас уграбимо,

„И моме је двору доведемо,

„Честите ћу свијех учинити,

„Даровал' вам коње и оружје 115 „Да таквога у Србина нема.“

Рече ријеч Сењанин Тадија:

„Не, Иване, немој, побралтиме !

„Не ајдемо данас у Удбињу,

„Лудо Ђемо изгубити главе, | 120 „Јере нас је мало спрам Турака,

„Није ласно кули ударити,

„Јер је пуста чудно утврђена,

„Око куле пандурују Турци.

„Када првог боја започнемо, 125 „Устануће бутум Удбињани.

„Да имамо коње као виле,

„Да су коњма крила до копита,

„ЖАпва ока избјећи нам неће,

„Но екупимо јошт овлико друга.“ 130 Тому Иво каил не бијаше,

Ни остали Срби од Сењана,

Но рекоше: „биће што нам Бог да.“

То рекоше па се послушаше,

И на добре коње посједоше, 135 Попграше пољем пут Удбиње

Као сложно јато голубова.

Прелазили брда и планине,

Здраво сишли брду врх У дбиње,

Ту јунаци ноћцу преноћили. 140