Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

484

мит

„Кажи нам се чија си ђевојка, „Како ли се зовеш по. имену,

„Те нас раниш и од смрти браниш 7“

Проговара с мазгала ђевојка: ујадна браћо, два Јањића млада ! уја вас знадем, ви мене не знате, „Не смијем се казал' по имену, „Моје име да не просочите,

»Бог ће дати да ћете ме знати.“ Па побјеже, ни збогом не рече. Циче Марјан као мало д јете, Благосивље незнану ђевојку:

» О ђевојко, Бог ти срећу дао! „На овоме и на оном св'јету, „Брзу срећу, млада ђувегију,

БИ берићет' од срца порода. Још Богдану брату говорио:

„О Богдане, брате од матере! „Кад довече дотрчи ђевојка, „Упитај је нек ти право каже: „је ли била у шехер пазару,

ује ли чула што говоре Турци, „Хоће ли нас брзо погубити, „Ил обадва ође окапати '“

Кад је вечер о јацији било, Чуше гласа на малу мазгалу, Виче Богдан са дна од тамнице: „Стан', ђевојко, мало на мазгалу! „Кумимо те од неба до земље, „Кад си тако добра и душевна, „Да ти речем цигле три ријечи: | „Прођи шјутра шехерли пазару _

сл сл