Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Два Јањића и Сарај-ђевојка.

ПДоцмиљела два Јањића млада, Оба брата од једне матере, Јањић Богдан, и Јањић Марјане У проклетој сарајској тамници, У сужањство бега Дилбер-бега; Бацио их у дно од тавнице, Морио их и глађу п жеђу.

Ту цмиљела три године дана,

Ни ко иде, ни их ко облази, Осим једне Сарајке ђевојке; Кријућ' их је често облазила

На мазгалу од мрачне тамнице, Ранила их љебом бијелијем,

А неђељом вином напајала. Чудила се два Јањића млада, Каја ј оно цура племенита

Те их храни, души мјеста гради, Рече Марјан свом брату Богдану: » О Богдане, мој невољни друже ! „Кад први пут чујемо ђевојку, »Да нам тура хљеба кроз мазгалу, „У питај је нек ти право каже, „Чија ли је, од соја којега “

У ријечи у којој бијаху,

Помоли се цура на мазгалу, Хљебац тури, добро јутро виче. Богдан јој се из дубине јавља: уБог да' добро, незнана, дјевојко ! »„Придрж' мало главу на мазгали,

20)