Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

ПИ Вуче узе Кунину кадуну, И води је двору бијеломе. Кад то зачу Иван капетане, 28)8) Том се чуду Сење зачудило. [Упор. Ш, бр. 28.)

Од ове песме има још један врло слаб варијанат:

Везак вевла љуба Хасан-аге Куне, и клела га што га везе девет година, и толико двори Хасан-агу, а не зна шта је мушка страна. Хасанова мајка јој каже, ако јој се досадило, ето у Крајини Турака па нека узме кога хоће. Она доведе Омера „бембера “и „обритви“ косу само остави делиски перчин. Обуче се као сератлија и одеу Сење. Закуца на врата, Иван јој отвори и изведе на кулу. Она му каже да је дворила Хасан-агу Куну девет година, и није јој дао ништа, па је чула да он добро плаћа најемнике и дошла. Иво се обрадује, окупи Сењане, покрети је и да јој барјак Боров, и свима Сењанима мило. Дигну се у чету, и оду под Удбину. Она оде у град дома право Хајкуни у одају. Пита је Хајка где је била, а она јој вели да је бирала ђувегије: себи Алију а њој Муја, или нека бира она, увећ хајде да идемо, јер те коре буле, да си добра, дома би имала.“ Она устане, одену се и понесу блага пупе џепове и бисаге. Кад дођу пред врата градска, поврати се када у механу, и нађе Хасан-агу Куну где лежи међу две младе буле. Она му одсече главу и врати се. Хајка је пита од куд мртва глава, ова јој вели да ћути. Дођу међу Сењане иоду у Сење. Она да Бору Хајкуну, а Ивану мртву главу. Иван се љути, али му она каже да је Бору дала Хајку за барјак, а себе је оставила. њему. Обе их покрсте и венчају. (147 стихова).