Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу
481
Па су нагле сабље повадили.
А да видиш ускока Јована,
Ускок дође њима обојици,
Па Јоване поче бесједити:
„Браћо моја, од Сења Сењани, 9205 „То је вама завор и срамота,
»Да турите у дружину кавгу
„Око једне Туркиње ђевојке.“
Узе Вука за бијелу руку,
Па изведе мало из дружине, 210) Па распуча токе и јелеке,
И указа пребијеле дојке.
Вуку ускок по истини каже,
Да је била Кунина кадуна:
„Но ако те жеља понијела, 245 „Поћи ћу ти за вјерену љубу:
„Ако ли ме за љубовцу нећеш,
уја сам ускок и остаћу Јован
„У бијелу Сењу на крајини,
„Већ ме друштву, Вуче, не прокажи.“ 220 Кад то чуо и сагледа Вуче,
Загрли је с обадвије руке,
Па јој даје Божју вјеру тврду,
Да је узме за вјерену љубу.
Скида Вуче од злата прстење, 995 И даде га ускоку Јовану.
А какав је ускоче Јоване,
Млого љепши Јован од Мејриме,
Баш је љешпи од сваке ђевојке,
Па одоше Сењу бијеломе. 230 Шенлук чине и веселе граде. Узе Гавран Мејриму ђевојку,
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УГ 31