Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

481

Па су нагле сабље повадили.

А да видиш ускока Јована,

Ускок дође њима обојици,

Па Јоване поче бесједити:

„Браћо моја, од Сења Сењани, 9205 „То је вама завор и срамота,

»Да турите у дружину кавгу

„Око једне Туркиње ђевојке.“

Узе Вука за бијелу руку,

Па изведе мало из дружине, 210) Па распуча токе и јелеке,

И указа пребијеле дојке.

Вуку ускок по истини каже,

Да је била Кунина кадуна:

„Но ако те жеља понијела, 245 „Поћи ћу ти за вјерену љубу:

„Ако ли ме за љубовцу нећеш,

уја сам ускок и остаћу Јован

„У бијелу Сењу на крајини,

„Већ ме друштву, Вуче, не прокажи.“ 220 Кад то чуо и сагледа Вуче,

Загрли је с обадвије руке,

Па јој даје Божју вјеру тврду,

Да је узме за вјерену љубу.

Скида Вуче од злата прстење, 995 И даде га ускоку Јовану.

А какав је ускоче Јоване,

Млого љепши Јован од Мејриме,

Баш је љешпи од сваке ђевојке,

Па одоше Сењу бијеломе. 230 Шенлук чине и веселе граде. Узе Гавран Мејриму ђевојку,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УГ 31