Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

486

даљње

»јал' ђевојке давно испрошене, „Да изнесе двије крпе платна, „Два покрова за два брата млада. „још подвикни што ти грло дава, ује ли игђе брата ришћанина, уДа изнесе једну чашу вина,

„И симита хљеба бијелога,

»Да причести два брата Јањића, „Прије смрти рад мањег гријеха,“ То изрече па брже утече.

Кад је било у свету неђељу, Зазвечаше од тамнице вључи,

А шкрктање браве на чекрке, Зове Турчин два Јањића млада, И спушта им канафли конопа, Извуче их оба на вратима, Обојици савезаше руке,

Поведоше преко Сарајева:

Кад су били кроз сокак ришћански, Богдану се не да запјевати,

Ал' запјева млади Маријане, Љеше пјева од сваке ђевојке:

»је ли игђе мајке ришћанице ! „Јал' невјесте скоро доведене, ујал' ђевојке давно испрошене уда изнесе двије крпе платна, „Два покрова за два брата млада; „И је л игђе брата ришћанина, »Да изнесе једну чашу вина,

„И симита хљеба бијелога,

» Да причести два брата Јањића, Прије смрти о мањој гријоти.“

95

100

105

110

115

120