Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

487

Ал да видиш душевне ђевојке, Трчи млада доље на сокаку Преметнула крше про рамена,

У руци јој пунан кондир вина, А у другој сомун хљеба врућа, Тено пружа Јањићима вино,

Алп су им савезане руке.

Куми Турке лијепа ђевојка; „Богом браћо, Сарајлије Турци! „Отпустите Јањићима руке,

„Нек заложе хљеба, бијелога,

„И попију вина црвенога,

„ [е причесте по закону своме.“ Турци били, Бога вјеровали, Попушташе обојици руке, Богдан једе и сркуће вина,

А Маријан загледа ђевојку:

„А ти ли си, моје несуђење ! „Клела си ме, пак си ме уклела, „Ја те не хћех, бабо ми те дава.“ Ђевојка га муком замукује: „Муч', Марјане, ујела те гуја! „Како ће те јутрос и ујести, „Ако чују наоколо Турци.“ Турци сједе, мало починуше, Луле пуне, а у чакмак крешу. Кад то виђе племенита Мара, Мудра била Турке преварила, Пред њим' баца злаћене дукате: „На те Турци дара и бакшиша,

„Све пред душом два брата Јањића.“

На благо се Турци слакомише.

130

150

155