Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу
488
ми
Побацаше луле и дуване,
Ко ће боље сакупит' дукате;
А Ђевојка јуначког кољена, Притрчала Јањићу Богдану Скида покров с деснога. рамена, У покрову сабља замотана,
Па с лијева младу Маријану Овако им цура вели тајно:
„Сад удрите док мицат' можете „А ред вам је мријет' свакојако.“ Кад се браћа сабаљ' добавите, Јуришишше, Бога споменуше,
И смртичке на Турке удрише, Њих двојица а тридест Турака. Посјекоше десетак Турака,
Док Маријан рана допануо,
У балчаку сабљу“ саломио.
Те му б'јеле савезаше руке,
Па удрише на сама Богдана. Богдан маше сабљом и десницом, Бога моли, а брата кликује: „Опрости ме, брате, при самрти! » А ти да сп прост и благословљен.“ То гледала Сарајка ђевојка, Пуче цури срце на четворо, Види пура ђе ће погинути
А Марјана пасом савезана,
Па полеће као ластавица,
На Турчина мртва и крвава. Извуче му ножа из корица,
Па Марјану прекида конопа,
И руке му мало доватила.
160
170
180
185