Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

488

ми

Побацаше луле и дуване,

Ко ће боље сакупит' дукате;

А Ђевојка јуначког кољена, Притрчала Јањићу Богдану Скида покров с деснога. рамена, У покрову сабља замотана,

Па с лијева младу Маријану Овако им цура вели тајно:

„Сад удрите док мицат' можете „А ред вам је мријет' свакојако.“ Кад се браћа сабаљ' добавите, Јуришишше, Бога споменуше,

И смртичке на Турке удрише, Њих двојица а тридест Турака. Посјекоше десетак Турака,

Док Маријан рана допануо,

У балчаку сабљу“ саломио.

Те му б'јеле савезаше руке,

Па удрише на сама Богдана. Богдан маше сабљом и десницом, Бога моли, а брата кликује: „Опрости ме, брате, при самрти! » А ти да сп прост и благословљен.“ То гледала Сарајка ђевојка, Пуче цури срце на четворо, Види пура ђе ће погинути

А Марјана пасом савезана,

Па полеће као ластавица,

На Турчина мртва и крвава. Извуче му ножа из корица,

Па Марјану прекида конопа,

И руке му мало доватила.

160

170

180

185