Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

489

ноха

Кад с' Маријан добавио рука, Он уграби ножа у ђевојке,

Па запјева танко гласовито: „Тешко брату бев брата од мајке ! „Не бој ми се. мој брате Богдане! Ако сам ти и допао ранах, „'Киво ми је срце у њедрима,“ Тако пјева, а сијече Турке. Када Турци виђоше Марјана, Плећи даше, а бјежати сташе, Побјегоше варош-Сарајеву, Грлом кличу а авазом вичу: „Аман, Турци, наши соколови! „Побјегоше два Јањића млада.“ да њима се поточ отиснула, Бјеже јадна браћа без обзира, А ђевојка за њим пристајала, Те дозива два Јањића млада: »О Јањићи, црн вам образ био! »дар ће те ме овђе оставити »Невјерену ни прстеновану, »Да ме кољу Сарајевци Турци. »„Ил' у гори огладњели вуци 2“ 'Обазре се Јањићу Богдане,

ИМ кад виђе Сарајку ђевојку, Проговара брату Маријану: „Маријане, брате од матере! »Причекајмо овђе на ђевојку, »Боље нам је овђе погинути „Него младу онђе оставити,“ Ту је браћа мало причекаше. Нешто им се даде погледати,

190

195

200

205

215

220