Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

490 Кад се поље маглом замаглило Од турскијех коња и хатова

У пођеру младим Јањићима. Али њима Бог и срећа дала, Укрише се у гору зелену,

Те кроз лишће и зелену траву Укрише се путем странпутице, Здраво долше завичају своме; Привјенчаше Мару, за Марјана 230 Бог им даде лијепа порода :

Пет синова и шесту ђевојку,

Да се браћа чим поносит' могу,

А сестрици с браћом заклињати. Кажу људи истина, је било,

Нам' се, браћо, свако добро свило.

(55) [55] сл

[45] (55 сл

11

Мали Радојица и Бан Задранин.

ПДротужио тужан невољниче У тамницу бана Задранина, То бијаше мали Радојица, Тужи јадан Раде у тамници, Он проклиње данке и године, Када је се на свијет родио, У ајдуке к дружби примакао. Ако цмили п невоља му је, Ево данас три године дана, Како га је бане заробио | 10 Су његови тридесет Задрана,

Затворио у дно од тавнице,

сл