Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

491

Ђено лежи вода до кољена,

И јуначке кости до рамена,

Ту се легу змије и гуштери,

И од мора црне пијавице. Радојица овако говори:

„Ах ђе си ми, Грујо побратиме, » И ђе сте ми, остали ајдуци, „Бе сте данас, виле посестриме, „Бе ли, Марко, ђе ли, Андријаше, „И камо те, мој брате Манојло, „Што чините, што ме не вадите, »Што л' ме више на свијет мучите, »да ми труне младост у тавници, „Код толики Срба соколова!

»Д тако ми моје вјере тврде, „Да је који од вас запануо, »Давно би вас Раде избавио,

» АЛ" јуначки, ал' на пријевару, удли за вас донио откупе.“ Јадан Раде овако говори,

У невољи да се разабира,

И мишљаше нико га не чује, Ал' га зачу Але тамничаре,

Пак отиде бану на дворове,

Све му право и лијепо каже. Кад је бане ријеч саслушао,

Он говори Алу тамничару:

»О Алија, моја вјерна слуго, „Узми, синко, од тавнице кључе, „И отвори камену тавницу,

„И доведи малог Радојицу.“ Брже га је Але послушао,

20)

25.

4():