Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Од тавнице доватио кључе. Када дође тавници на врата, Јуначкијем гласом завикао: „Ко је ође мали Радојица, „Нек изађе тамници на врата.“ Стаде јека жалосна јунака, Стаде јека синџир-гвожђа љута, Ево Рада тавници на врата, Одведе га Але управ к бану, Поклони се до земљице црне. Ал' му бане ријеч проговара: „Јадно момче, мали Радојица, „Имадеш ли кога побратима, „Јали брата, али братучеда, „Или кога добра пријатеља, „Да извади тебе из тавнице, „»Пуштио бих тебе на откупе. „ја сам чуо ђе причају људи, „Да ти имаш брата Мијаила, »Да је јунак кажевали су ми, „И да пмаш сеју Анђелију, „Да је љеша од загорске виле, „И да имаш свијетло оружје, „Кога данас у Србина нема, „И које је у Млетке ковано „Три године тридесет мајстора, „И да имаш коња доратаста, „Доратаста и путоногаста. Ако би ми поклонио, Раде,

„Десну руку твог брата Мијајла,

„ И сестрицу твоју Анђелију, „Поклонио коња и орузеје,

сл