Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

ПИ а А у руку држи брешку танку, Пак пред пашом двору долазила, А паша их види са пенџера, Ма их позва у бијелу двору. А да видиш мајку Станишину, Клекну стара на гола кољена : »Аман, пашо, драги господару ! „Ево, пашо, што сам обећала, „Ево, пао, хиљаду цекина, „Ево, пашо, хиљаду оваца, „А под њима хиљаду јањаца, „Ево, пашо, ђоге од мегдана, „Ево, пашо, четири Маџара.“ Кад ево ти Анђелије младе, О бедри је сабљу објесила, А у руке држи брешку танку, Пред пашом се млада поклонила : „Ево, пашо, слатки господаре, »„ Узми, пашо, што је теби драго.“ А кад види паша од Пазара, И њему се ражалило било. Турчин бјеше, да га Бог убије ! Ал' лијепо учинио био. Пак му узе пет стотин' цекина, И узе му пет стотин' оваца, И под њима пет стотин' јањаца, И узе му ђога миланога, И узе му четири Маџара, Који дају зоби и сијена, И узе му сабљу димишкију, Поклони му љуби Анђелију, Анђелији ону брешу танку,

85

90

100

105

110