Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Па Станиши тако говораше: »0 Станишо, чу ли ме, војвода,

„Чему, Станко, идеш у ајдуке,

„Кад ти није никаква невоља # 120 „Остави се више од ајдука,

„А ево ти моју вјеру давам,

Ако би те икад уватио,

„Не дајем те више на откупе.“

зе Станко своју стару мајку, 15 Своју мајку и вјерну љубовцу,

(; њима иде двору бијеломе,

Теке Станко пред дворове дође,

Својој мајци тако говораше:

„ајде, мајко, м'јеси брашненице, 130 „А ја пођох искупљат' ајдуке.

Ако би ми Бог и срећа дала,

„Да осветим бруку за срамоту.“

А мајка га Богом заклињаше:

„Немој, синко, млијека ти мога! 15 » ах пасај се врага и Турака.“

А Станиша мајку послушао.

То је било не знам је ли било,

Нам' и друштву добро здравље било.

27

Шо. Вилић Хусејин и бан Задранин.

сЗацмилио Вилић Вусејине

У тамницу бана Задранина,

Ту он цмили јутром и вечером Не у млого за седам година. Но га пита бане Задранине:

(54

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УТ 88