Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

ла

„Што ти је Вилић-Вусејине 7“

А Вусејин ријеч говорио:

„Боже јаки, сунце не гријало ! „Џи гријало ни Задру свитало! „Што не пуштиш мене из тавнице! „Аал' не вржеш мене на откупе !“ Но му бане ријеч проговара:

» О Турчине, Вилић-Вусејине,

„ја те хођу цијенит' за благо: »Да ми дадеш два товара блага, „И вранчића Попруженовића,

„И сребрне пушке Танковића, „И кулина будалине Тала,

» И Алину оковану борду,

„Што с њом туче Влаха по медана, » И његову руку из рамена,“ Ка-то зачу Вилић Вусејине,

Он онолен ситну књигу пише,

Е је посла у Удбини граду

На руке Вилић Алији:

»О- Алија ако Бога знадеш!

„Па сакуп скупи Удбињане,

„је им кажи књигу. од Вусејина.“ Кад Алију књига допанула,

Он окупи Удбињане Турке,

Те им даје књигу од Усена. Дофати је будалина Тале,

И он виђе што му књига пише. Све им што је и како је каже. Тадер скочи Танковић Османе, Он даде двије пушке мале,

20)