Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

со ЦИА Даде Тале бијесна кулина, А остали благо искупише, Но не хоће Попруженовићу, Не хоће дат' испод себе вранца. Окочи Тале су тридес Тураках, Узе му га силом на срамоту, Поведе га Алији на кулу. Алија Турке окупио, И доведе лакога ећима, Те извади из рамена руку, Па ту лежа три неђеље дана. Кад се јунак на ноге дигнуо, Он довати Талева кулаша, С њим отиде зеленом планином, Докле пољу Задарскоме дође, Ту нађе тридес ђеце луде, Међу њима Бановић Андрија, Он срете Вилић Алију, Носи десну у лијеву руку, И он ћера за Усејином благо. Зами га бабу на дворове, Те откупи брата из тамнице. Бан Усејину коња поклонио, Отидоше пољем зеленијем. Ал' нађоше тридес ђеце лудо, Играју се ђе су пријед били. Но Алија збори Вусејину: „Ма ти, Алија, сребрна анџара, „Да закољеш Бановић-Андрију,

»Да ми осветиш руку из рамена.“

Скочи Усејин п узе анџара, И с њим закла Бановић-Андрију

А()

50

с сл