Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

516 Који нема до њега једнога, Још код њега ђеце пе-шесторо, Џа утекли зеленом планином.

с '

Тај, Бего од Удбиње и Бановић Секула.

И одранио од Удбиње бего Приђе зоре и бијела дана

Су његови тридест Удбињана У удбињске високе планине, Не би л каквог лова уловио. Лов ловио од жарка до мрака, Никаквога лова не улови.

Сву дружину уморила жеђа, Тадар рече од Удбиње бего: »Браћо моја, Турци Удбињани, 10 »днаде л који у нашу дружину,

„Има ли ђе извор воде ладне,

» Е да бисмо жеђу угасили,

„И да бисмо трудно починули, „Починули и авдес узели“ 1 Ријеч рече један од Турака:

Има, бего, у врху планине

»„Чудан извор, дубоко језеро,

„али вода никад није сама,

„Без ајдука оли ти јунака, 20 „ Греба нам се бојат' од Србаља,“ Тадар рече од Удбиње бего:

„ ајмо, браћо, страха не имамо, „Ако нама Србљи п ударе,

„Ево нас је до тридесет друга,

„ Чуваћемо све један другога, |

сл

сл

(5) (у