Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

520

Рече ријеч Бојичић Алија: „Слушајте ме, браћо моја драга, „Кад дођемо води на језеро, »Онђе ћете мало починути, »„Ноћас ћемо сићи у Алугу, „Из Алуге Секуловој кули, »Да нас не би когођ опазио

» Од Србаља али од ајдука. „Поарајмо кулу Секулову, »даробимо младу Анђелију,

„И њезина два близанца сина, „Поћђушнимо Секулову мајку, „И б'јеле му дворе опалите, „Нек се знаде ко је долазио, „Коме л' Секул цуру преграбио,“ Како рекли, тако учинили, Кад је било ноћи о поноћи, Опколише Секулову кулу, Заробише младу Анђелију, Секулова два близанца сина, А стару му мајку протискаше, Из куле му благо покупише, Пак најпотле пусту запалише. Кука мајка, превија љубовца, А синови цичећ' прате мајку, Отидоше пут кршне Кладуше, Оста сама. мајка Секулова,

И за снахом мало пристајаше,

Тер јој стара с плачем говораше :

»„Снахо моја, аманет ти тврди, „Немој мени ђецу потурчити.“ Ћаше Анђа да јој се заклиња,

125

130

== ~ =