Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

528

та

Поклони се Бановић Секуле, Љуби бега у скут и у руку, Бего брзо добави бербере,

Три бербера мање ниједнога, Један мије, други браду брије, А трећи му нокте саријеже. Наједе га пива и јестива, Поклони му јуначко ођело,

И оружје што је за јунака. Рече Секул: „збогом остај, бего !< Рече бего: »ајд' збогом, Секуле !“ Кад се Секул доватио нога, Оће срце, ал' ноге не могу. Он не иде мајци на дворове, Но не би ли свате затекао, Гором иде, а Бога призивље, Да му данас буде у помоћи.

У гори га ноћца притиснула, Али Секул за то и не хаје, Нити га је глађа достигнула, Ни јуначка жеђа додијала, Нити спава, но се разговара, „Помов', Боже, и Богородице !“ Кад је било сјутри дан у подне, Приспје кули Бојичић-Алије. Кад да видиш големе радости, Стојп Фиска бубња п свирала, Стоји цилик лира п тамбура, Неко игра неко попијева.

У авлији Секул улазио,

Кад наоди двоје ђеце лудо, Луда ђеца ал' су мушке главе,

220

225

(259) (201) сл

н~ сл

[43] КЕ се