Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

524.

а а

Голи боси у авлију шеђу, ено роне сузе низ образе.

Он их гледа, они њега гледе, Једно друго познати не могу. Пак ушета у кули бијелој, Саламалећ турски називаше,

А они га дивно дочекале, Давају му пића и јестива,

Али Секул пит' и јести неће, Него стаде играл' у невољи, Пак је Алији тако говорио:

„ Честито ти, Бојичић-Алија, „Честито ти у двору весеље, ујел' слободно српски запјевати, ујер сам турски мало научио, „ У8 тамбуру танко гласовито #“ „Тестир ти је, а зашто ли није,“ Пак му дава шербет-медовине, Служи му га млада Анђелија, С десном служи а лијевом отпре Б'јело лице од троструки суза, Он њу знаде, она га не знаје. Када Секул заче уз тамбуру, Он овако стаде да попјева: „Гњездо вила тица ластавица, „Гњездо вила за девет година, „Сиротова за девет година

» Удовица иза жива мужа, „Савијала там и амо гњездо, „И два само тића узгојила, »Дође соко из земље незнане, „Јаставици гњездо разметнуо,

> (ли сл.

260

262

~) == 280