Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Проговори сужањ невољниче: уја сам главом мали Радојица „Из Кладуше из Турске Крајине, „Ево има једанаест љета,

„Како сам ти овђе запануо

„У проклету задарску тамницу. „Бан ми иште крилата дората „И Златану моју вјерну љубу, „Па да мене пусти из тамнице, „Па сам воли овђе скуисати „Него дати љубу и дората,

„Но ти ко си, незнани јуначе # » Од које си земље и крајине „Како ли се вичеш по имену 7 Кад га зачу Арнаут Османе Цикну јунак како змија љута:

5 А ти ли си, јадан побратиме ! „На злу ли се мјесту састадосмо, „Ни у моме ни у твоме двору, „Ни у гори на старо рочиште, „Ни у колу међу ђевојкама

»Но у клетој задарској тамници. „Ја сам главом Арнаут Османе, „Ево има три године дана

„Да четујем и да хајдукујем »Око Задра и по планинама, „Не бих ли те како избавио, „Па ме лоше срећа послужила, »е сам с тебе муках допануо.“ Када Раде зачу лакрдију, Осману се вјеша око врата, Проли Раде сузе од очију,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

4()