Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Отијечу се низ дугачку браду Кано бисер цури низ њедарца, Па овако запита Османа:

» О Османе, мио побратиме

ује ли мене у животу бабог

„ И старица моја мила мајка 7 „је ли ми се љуба преудала“ ује ли мене у подруме дорог ујесу ли ми двори на ђенару ““ Одговара Арнаут Османе: „'Кив је тебе и отац и мајка, „одрав је тебе у подруму доро, „Није ти се љуби преудала, „Али мисли у прву неђељу

уда нашега гојена Алила;

» Он не тражи другога мираза „Но крилата из подрума дора, „»Бутум твоје свијетло оружје И бабова ћурка из Млетака.“ Кад саслуша мали Радојица, Цичи Раде и невоља му је, Јадикује и нотњо и дневно.

То зачуо бане Задранине,

Не могаше подносити Рада, Него једно јутро уранио, Право иде леденој тамници,

ИМ он пита малог Радојицу: „Што је, Раде, да од Бога нађеш „Што ми не даш кули боравити 7 „Него кукаш у дану и ноћи. „Ево има једанаест љета

» Од како сам тебе уапсио,

(о сл

~

си

со сл

90