Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„још те чуо заплакати н јесам, „Каква ти је мука додијала #“ Рече Раде од Задара бану:

„Чуј ме, бане, земље господаре „Кумим тебе од неба до земље, „Па у накрст земље и свијета „Пушти мене данас из тамнице, „Немам блага да ти се откупим, уАма имам до три добра јемца: „Првог јемца Бога милоснога, »Другог јемца моју вјеру тврду, „Трећег, рече, преварит' те нећу, „Пушти мене за неђељу дана „Доћићу ти, рече, ако Бог да,“ Па му Раде све по реду каске. Ражали се Задранину бану, Јунак био Бога вјеровао,

Па довива слугу Вукосава,

Те извуче из тамнице Рада. Када бане упавио Рада,

Кад му виђе и браду и главу, Препаде се, ругат му се није. Кад се Раде нагледао сунца, Отиште се пољем и ћенаром, Нит' се брије ни перчин поткида, Но добави просјачку торбицу

А у руке рогасту тојагу,

Хита Раде право у Кладушу, Пољем ходом, а планином трком Ка кошута о Видову дану.

Кад изиђе на Кунар планину, Тури очи право на Кладушу,

100

105

110